You are here

ANDRIĆEVE POTRESNE PRIČE O VELIKIM UMOVIMA

U dubokoj senci velikih romana i sjajnih pripovedaka ostali su eseji i kritike Ive Andrića. Pre tri godine “Prosveta” je objavila njegove tekstove o srpskim piscima, a sledećeg meseca kod istog izdavača pojaviće se i Andrićevi tekstovi o stranim piscima, u čast 125 godina od piščevog rođenja.

Kao i prethodno, i ovo delo, priredila je Zadužbina “Ive Andrića”, čiji upravnik Žaneta Đukić Perišić, za “Novosti”, kaže:

- Izdvojeni eseji i kritike u knjizi “O stranim piscima” ukazuju na jednog manje poznatog pisca koji je, ispitujući pojedine autore književnih pojava, pažljivo istraživao i književnu i biografsku građu i skrupulozno joj pristupao. Pored poznatijih radova o Petrarki i Lauri, Hajneu, Mickijeviču, Strindbergu, Vitmenu, Gorkom, umetničke proze o Bajronu, publicističkih tekstova o fašizmu u Italiji i piscima koji su u to vreme delovali, u knjizi se pojavljuje gotovo nepoznat kraći tekst o Tomasu Manu iz “Jugoslovenske njive” (1925), zatim nepoznat tekst iz 1951. godine, “Dvestota godišnjica Velike enciklopedije” - o delovanju francuskih enciklopedista Voltera, Didroa, Rusoa i drugih - te nepoznat rad o Viktoru Igou.

Kako odlično primećuje dr Radovan Vučković, autor iscrpnog i nadahnutog predgovora, Andrić je i u radovima o poznatim umetnicima ili velikim borcima za neku plemenitu misao u stvari pisao potresne priče o njima. Kada ih čitamo, imamo osećaj da se u suštini ne razlikuju od njegovih beletrističkih tvorevina.

- Najpre je čitalac suočen sa piščevim neposrednim doživljajem, podstaknutim putopisnom impresijom ili sećanjem na neki detalj prošlosti. Zatim, sa piscem prati i razvoj književne misli u velikom rasponu od gotovo pola veka i sluša nekad oštre komentare književnih dela, ili trezvena tumačenja suštine značajnih pojava. Ili se uživljava u tragediju lika nekog poznatog umetnika ili državnika. Opis ličnosti Andrić vodi nekoj dramatičnoj tački, kad prestaje i velika borba i život u njoj. Ili čitalac sluša kako pisac, bez patosa i povišenog zanosa, mirno i trezveno, ali zato ne manje duboko i intenzivno, razmišlja o problemima umetnosti, literature jezika - ističe Vučković.

Ovo se može veoma lepo videti i u čitaocima nepoznatom tekstu koji je velikan napisao inspirisan izložbom u pariskoj Narodnoj biblioteci o čuvenoj “Velikoj enciklopediji”, povodom dva veka od objavljivanja prve sveske, 1. juna 1751. Andrić ističe kako je izdavač Breton, koji se na “Enciklopediji” obogatio, vršio samovoljne ispravke i izbacivao čitave rečenice iz tekstova Didroa. To je bio uslov koji je cenzura postavila izdavaču, a ovaj ga ispunio ne obaveštavajući o tome Didroa.

- Utonuo u svoj nadljudski rad na daljim sveskama, Didro je tek mnogo docnije primetio te izmene i planuo uzaludnim gnevom na svoga izdavača i cenzora. I zaista, iskasapljen tekst stoji pred vama kao trajan spomenik teške borbe koju je čista i slobodna misao morala uvek da vodi u svetu sile i interesa... Ne može da vam iščezne iz vidnog polja plemenita glava Didroa. Dugo vas prati zdrav i smeli osmejak sa lica Dalambera i u svesti ostaje njegova rečenica: “Varvarstvo traje vekovima, izgleda da je ono naš element, razum i dobar ukus dolaze i prolaze.” Posle razgledanja ovakve izložbe čini vam se da je smisao ove rečenice gorak ali i ne beznadežan, i da će uvek biti ljudi koji će se boriti protiv varvarstva, u težnji da što trajnije zadrže i jednom zauvek osvoje carstva razuma i dobrog ukusa - piše Andrić.

Pred čitaocima je i nepoznat rad našeg nobelovca o knjizi “Kamenje” Viktora Igoa, objavljenoj povodom 150-godišnjice njegovog rođenja, u kojoj su dati do tada neobjavljeni tekstovi francuskog velikana. Konstatujući da je životno delo ovog pisca “moralo kao i svaka velika građevina ostaviti iza sebe množinu otpadaka i sitnog, neupotrebljenog građevinskog materijala”, Andrić piše:

- Ta “gomila” zabeležaka iz dugog, burnog i radnog života velikog francuskog pesnika baca živu iako ne novu svetlost na njegovu ličnost i njegovo delo, govori o njegovim prolaznim susretima i trenutim promislima, snovima i lutanjima, dometima i zamračenjima. Ona govori o njegovoj velikoj i časnoj borbi protiv Napoleona III, i o godinama progonstva, govori poznatim nam jezikom ljute satire i gromkih invektiva, ali ona i peva i šapuće govorom finih zapažanja i nagoveštajima bogatih i smelih poetskih slika.

Kratak tekst o Tomasu Manu Andrić je napisao u vreme kada se proslavljala 50-godišnjica velikog nemačkog pripovedača i romansijera. Podsećajući da je Man iz stare i ugledne trgovačke porodice, da mu je majka bila Brazilijanka, a baba Kreolkinja, Andrić uočava: “I u delu Tomasa Mana kao da se bore nasleđeni uticaji tog njegovog dvostrukog porekla; izmireni i uravnoteženi snagom njegovog talenta, oni daju njegovim delima naročit čar”. U njegovim delima, rezervisanim i malobrojnim kao gospodska deca, opisuje se večita ljudska žeđ za posedom i lepotom i večita osama pojedinca, uočava Andrić, koji se i sam, na maestralan način, ovim temama neprestano vraćao u romanima i pripovetkama neprolazne vrednosti.

INTENZIVNA MISAO

Andrić je pisac koji stvaralački misli o svim fenomenima čovekove egzistencije, bili ovi šireg životnog, ili užeg književnog značenja, beleži Vučković i objašnjava:

- Zato je i njegovo esejističko-kritičko delo, i stilom i temama, neodvojivi deo celokupnog njegovog stvaranja. Kao i mnogi umetnici njegovog vremena i njegovog tipa, on je mislio određenu misao u svim svojim ostvarenjima podjednako intenzivno i na isti način obuhvatno.

GORI, PLAMEN KRIJE

U tekstu o Tomasu Manu Andrić piše i ovo: - On retkom strogošću prema samom sebi i sa naporima koji se ne daju ni proceniti, briše ili prekaljuje sve što je lično njegovo, tako da ponekad ostavlja utisak ravnodušnog posmatrača ljudskih sudbina i virtuoza bez srca, koji, povučen, neguje svoju plemenitu veštinu do izveštačenosti i svirepog hlada i ravnodušnosti. U stvari, on “gori ali plamen krije”.

                                                                                                    Dragan Bogutović (Večernje novosti)

                                               

                                                                                                             Foto: Arhiva Novosti