You are here

BOB DILAN I NOBELOVA NAGRADA

Za razliku od mnogih koji se ovih dana na FB naprasno pretvoriše u vatrene obožavaoce Boba DIlana, ja čoveka slušam dugo i umereno. Nisam ga slušao onako u prolazu, već sam i davao novac za njegovu muziku i posvećivao joj vreme. Inače, ne pričam ovo da bih ‘moralisao’ nego da bih dokazao da je poštovanje prema Dilanovom radu stvarno, pre nego što iznesem mišljenje u vezi sa nagradom koju je dobio.

Elem, i pored velikog poštovanja i uživanja u njegovoj muzici moje mišljenje je da ovogodišnja Nobelova nagrada za književnost otišla u pogrešne ruke. Bob Dilan jeste jedna od najznačajnijih i najuticajnijih osoba u svetu umetnosti i zabave u dvadesetom veku (bez njega verovatno ne bi bilo ni Stonsa, ni Bitlsa, ni stotina drugih fenomena koji su stvarali nakon i za vreme njega). Kada bi se pravile liste najuticajnijih ličnosti 20. veka, teško da bi se ijedna mogla zamisliti bez Dilana.

Međutim, ako kažemo da je ‘Bob Dilan književnik’ mašimo i ono što je Dilan i ono što je književnost. Bob Dilan jeste i pesnik, ali nije samo pesnik, i najvažnije - nije najbolji pesnik. Jeste i kantautor, ali nije samo kantautor. Jeste i muzičar. Jeste i zabavljač. I mislilac... Ali Nobelova nagrada za književnost bi trebalo da pripadne nekom ko je književnik, ko je zadužio književnost i nekom ko je život posvetio književnosti. Bob Dilan to nije.

Što je još najinteresantnije, postavlja se pitanje dokle može da ode cela priča u vezi sa Nobelom za književnost. Da li ćemo za pet godina da imamo laureate koji su pisali simpatične grafite po podzemnim prolazima i pravdati to nekom ’književnošću u širem smislu’? Mislim da se ovakvim rasplinjavanjem čini nepravda mnogim piscima koji su za samu književnost uradili mnogo više. U proseku na svakih pet zemalja u svetu, ako ne i češće, možemo da nađemo bar po jednog pisca koji je nagradu zaslužio, a nikada je nije dobio. Uzmimo, recimo, Argentinu. Da čovek ne poveruje da nagradu nisu dobili ni H. L. Borhes, ni E. Sabato, ni H. Kortazar, a dobila ju je, recimo, Ceca (Svetlana Aleksejevič) prošle godine.

Na kraju, Dilana ću i dalje da slušam kako sam ga slušao do sada i trudiću se da što pre iz vijuga izbacim činjenicu da ga je Nobelov komitet ozvaničio kao književnika...

(Ovo je lični stav Dalibora Vitanovića, mladog autora “Prosvete”, čija je prva knjiga “Noći skribomana” objavljena prošle godine u izdanju naše izdavačke kuće)