You are here

STO GODINA OD SMRTI GAVRILA PRINCIPA

Izdavačko preduzeće „Prosveta“ u petak u 12 časova u galeriji knjižare „Geca Kon“, Kneza Mihaila 12 u Beogradu, priređuje koncert posvećen Gavrilu Principu, povodom sto godina od njegove smrti. Na koncertu će učestvovati Jovana Savić (13), violina, pobednica više međunarodnih takmičenja, i Nina Savić, klavir.

Gavrilo Princip je izdahnuo u zatvoru u Terezinu 28. aprila 1918. gde je izdržavao kaznu zbog atentata na austrijskog prestolonaslednika Franju Ferdinanda na Vidovdan 2018. IP „Prosveta“ izdavač je više knjiga o atentatu u Sarajevu, među kojima su i prva dva izdanja knjige Vladimira Dedijera „Sarajevo 1914.“. IP „Prosveta“ je, takođe, zajedno sa Izdavačkom kućom „Princip“, osnivač nagrade „Gavrilo Princip“ za najbolja naučna i književna dela mladih autora.   

Gavrilo Princip, atentator na austrijskog pretstolonaslednika Franju Ferdinanda, u Sarajevu na Vidovdan 28. juna 2014, živeo je nepune 24 godine. U vreme stogodišnjice atentata na Franca Ferdinanda 2014, pre četiri godine, u Evropi, ali i šire u svetu, forsirana je neistinita slika o činu Gavrila Principa kao o sukobu prosvećene Evrope i stanovnika sa sirovog Balkana, a atentat je predstavljan kao napad pripadnika jednog neobrazovanog i nekultivisanog naroda ( Srba ) na predstavnika tadašnje evropske i svetske elite. Sam čin definisan je kao divljački i kao glavni uzrok izbijanja Prvog svetskog rata.

Istina je, međutim, bila potpuno drugačija. Gavrilo Princip je u vreme atentata u Sarajevu imao nepunih 20 godina, a govorio je ili poznavao više jezika (među kojima latinski i grčki), pročitao je veliki broj dela svetske književnosti koja su mu bila dostupna u prevodu, ali i mnoga od njih u nemačkom, ili francuskom originalu. Najveći deo srpskih epskih pesama i pesama savremenih srpskih pesnika znao je napamet i često ih govorio, a naizust je znao i čitav tekst „Gorskog vijenca“ Petra Petrovića Njegoša. Bio je omiljen među svojim drugovima i uvek spreman na veselje, pesmu i šalu – mada je živeo u velikoj nemaštini i suviše često, na slobodi i u zatvoru, bio gladan.

Nasuprot njemu, austrijski prestolonaslednik Franc Ferdinand  imao je nepotpuno obrazovanje, nije govorio nijedan strani jezik, osim nekoliko fraza na francuskom koje je znao da izgovori. Bio je veoma agresivnog karaktera, stalno loše volje, nedruželjubiv, niko ga nikada nije video sa osmehom na licu, imao je česte napade besa, a u lovu je, ubijajući veliki broj životinja koje su mu bile naterivane na nišan, demonstrirao svoj ubilački nagon.

Svojim herojskim činom Gavrilo Princip je nagovestio jedan bolji pravedniji svet, u kome će aristokratija biti uništena, a ljudi imati više šanse za bolji i humaniji život. On i njegovi drugovi kao svoje glavne ciljeve označili su „Oslobođenje od strane dominacije i nedovoljno demokratskog oblika vladavine“, što su bili ciljevi i Američke revolucije i tadašnjih najnaprednijih evropskih pokreta. U vreme kada su žene u Evropi imale veoma malo prava, pripadnici Mlade Bosne zalagali su se za prava žena, za njihovu jednakost sa muškarcima, zalagali su se za agrarnu reformu, pravo na rad i obrazovanje. Borili su se ogorčeno protiv prava aristokratije da vlada velikom većinom stanovništva i da ga drži u siromaštvu.

Svi Principovi snovi ostvarili su se i to veoma brzo posle njegove smrti. Završetak Prvog svetskog rata označio je kraj nekoliko imperija (među njima Austrougarske i Turske carevine), a aristokratija je praktično prestala da postoji, utirući put za razvoj demokratije i pravednijeg društva. Prvi svetski rat doneo je konačno jačanje uloge žene, ne samo više mogućnosti da radi muške poslove, nego da preuzme značajniju ulogu u društvu. Svet je postao multipolaran, a napredak tehnologija označio je odlučujuću ulogu nauke u razvoju sveta.