You are here

NOVO IZ "PROSVETE": "VODA I ŽAR" - NOVI ROMAN ZORANA ROSIĆA

IP "Prosveta čitaocima sa zadovoljstvom predstavlja novi roman Zorana Rosića, “Voda i žar”, desetu knjigu, a sedmi roman ovog autora koji poslednje dve decenije živi u SAD. Duh umetnosti se rađa iz čuda čovekove istrajnosti da stvara, a sazdan je iz najraznorodnijih elemenata. U romanu “Voda i žar” duh umetnosti se rađa iz vidokruga izgnanstva u svetu koji neprestano hoćemo da učinimo svojim. Nepoznata mesta i udaljene tačke u vremenu pretvaramo u svoj zavičaj. To je cela drama, uobličena pripovedačkom veštinom autora, jednom specifičnom optikom “putničke” individualnosti, drama satkana od putovanja kroz vlastitu istoriju, kroz prostor fantazije i sećanja, nostalgije i nade, jednako kao kroz istoriju i prostor stvarnih mesta na stvarnom putovanju.

“Voda i žar” je roman neobične strukture sačinjen – sa uvodnim i završnim tekstom u funkciji klasičnog prologa i epiloga – od tri celine od kojih svaka ima svoju funkcionalnu i semantičku ulogu, te tri hronološke ravni koje se, kako roman odmiče, skladno slažu u celinu sledeći autorovu precizno zamišljenu kompozicionu arhitektoniku. Po žanrovskoj pripadnosti roman bi se mogao svrstati u takozvanu “autobiografsku beletristiku” (specifičan oblik književnog iskaza – “ja-roman” ili “roman o sebi” – čiji je začetak, s početka prošlog veka, autentično japanski), mada u početku izgleda da je ova knjiga u žanru romana-putopisa – Rosić je, uostalom, u našu književnost “uplovio” na velika vrata upravo romanom-putopisom (“Moozaik”, Nolit, 1988; urednik Nikola Bertolino) – nastala samo iz strasti za putovanjima, ili iz pradavne pesničke težnje ka posvudašnjosti i svevremenosti, te stoga njeni fragmenti najpre izgledaju kao skup poslaganih lepih razglednica, ili niz pribeleženih poetskih utisaka o privlačnim, egzotičnim, mondenim mestima (Nica, Kan, Monte Karlo, San Remo, grčka letovališta). No, te šarene razglednice i te impresije teže da se postepeno slože u koherentan mozaik; kao da su opisani događaji udvostručeni i kao da skrivaju iza svoje idilične “bedekerske” površine nešto tajanstveno, dramatično, čak i preteće. Nije reč samo o sugestiji da su vidljivi i skriveni bolovi, tragičnost, tuga…, značajne pratilje ljudske strasti za putovanja i da čovek koga “ne drži mesto” seče, i ne znajući, linije sila koje vladaju svetom.

O sukobu umetnosti i zbilje, povodom svoje slutnje o tragičnom učinku “linija sila koje vladaju svetom”, narator (autor) na jednom mestu kaže: “Zamrzeo sam je gadno za taj isti tren, gorko mi se ogadila Kurva Književnost; ona bi, halapljiva, usisala u sebe ne samo sve najlepše, već i najružnije, upravo najružnije, najmračnije stvari iz života, jer života u njoj nema, jer je sterilna, i hrani se čovekovom zbiljom, njegovom umirućom sudbinom i svim njegovim bolovima.”

Silazimo u pakao i (pisanjem) spašavamo nešto što će se odistinski otkriti što jeste tek na dnevnom svetlu. Čitanjem ove knjige stičemo upravo takvo iskustvo, da, i Odisejevo i Orfejevo, i čitajući spoznajemo ko smo i šta jeste. Konačno se suočavamo, kao sa uporišnom tačkom pripovedanja, s vizijom da je stvaralačko i svako drugo uzdanje (i fudbal, na primer) – neiscrpno. Iz ovog romana zrači neopisiva čežnja koja se, naposletku, utoljava čarobnom igrom po kojoj, još od Kolumba – ploviti se mora, živeti ne.

Koristeći nenametljivo elemente postmodernog pripovedanja, a zadržavajući pri tom klasičnu pripovedačku matricu (“roman”), Rosić je napisao zanimljivo i na trenutke potresno i tužno delo, u kojem se iskazao kao autor znatne spisateljske samosvesti i kao pisac kultivisanog proznog iskaza. Knjigu je uredila Marijana Milenković a tehnčiku pripremu, sa izvrsnim idejnim rešenjem korica, uradila je Milica Protić. Možete je pronaći u “Prosvetinoj” knjižari “Geca Kon” ili poručiti putem naše internet knjižare.