You are here

NOVO: „PORUKE SA TRGA“ - DOSETKAMA PROTIV BOMBI

Izdavačka preduzeća “Centar Fabula nostra” i “Prosveta” objavili su u septembru zajedničkim snagama knjigu Dragana Milenkovića u kojoj su sakupljene poruke koje su građani Beograda i Srbije pisali na transparentima, demonstrirajući protiv bombardovanja Srbije od strane NATO-a 1999. godine. Knjiga je objavljena povodom 20-godišnjice ovog zločinačkog čina, koji nisu odobrile ni Ujedinjene nacije, ni onaj miroljubivi, veći deo sveta. Tada novinar Tanjuga, Dragan Milenković je na Trgu republike u Beogradu svakodnevno prisustvovao demonstracijama, koncertima i okupljanjima građana, koji su svojim ponašanjem, ali i porukama želeli da poruče neprijatelju da ne može da ih tako lako slomi. Demonstracije su postale posebno intenzivne tri dana posle početka napada, kada je u akciji naše vojske u ataru sela Buđanovci srušen „nevidljivi“ avion F-117 A, do tada nepobedivi ponos američke avijacije.

„Bombardujte ili da krečimo“, „Nismo znali da je bio nevidljiv“, „Nemate šansu jer je Srbija u transu“, „Moja porodica je u skloništu, a gde je vaša?“, „ Prestanite da testirate vaše bombe na našoj deci“ , glasile su prve poruke, a onda su krenule poruke poimence pojedinim političarima na Zapadu. Najčešća meta bio je američki predsednik Bil Klinton, njegova državna sekretarka Madlen Olbrajt, ali nisu poštedeli ni pojedine poznate svetske pisce, koji su tada stali na stranu agresora. 

„Ko visoko leti, padne u Buđanovce“, „ F–117 A je srušio Siniša Mihajlović iz slobodnog udarca“, „Pazi Bili, Prle i Tihi su u akciji“, „Klintone, pošalji Moniku kao pregovarača“, su samo neke od poruka, ali bilo je i onih eksplicitnijih, pa i lascivnih na neki način.

Knjiga je obajvljena dvojezično, na srpskom i engleskom jeziku i donosi preko 600 poruka na srpskom i više od 300 na engleskom jeziku. Neke poruke jednostavno nije bilo moguće prevesti bez posebnih objašnjenja, a sada, posle 20 godina, kada su mnogi akteri tih događaja otišli sa scene, bez iscrpnog predgovora nije lako shvatiti šta se dešavalo 1999. ni našim mladim generacijama.

Političke i vojne vođe Zapada bile su glavne mete poruge demonstranata, ali to su bile i njihove moralne floskule, koje su izvrgavane ruglu na veoma jednostavan način i sa puno svežeg i sočnog humora. Demonstranti su poručivali da im je jasno šta tačno stoji iza tog prljavog rata NATO–a, vojnog saveza, koji je po svaku cenu želeo da ratom obeleži svoju pedesetogodišnjicu i sebi obezbedi opravdanje za dalje postojanje. Iza svih moralnih poruka vođa zemalja NATO–a stajali su njihovi ogoljeni politički i ekonomski interesi, a, što je bilo najapsurdnije, rat je (delom) započet kao način da se spase seksualnom aferom uzdrmani jedan predsednički brak.

„Vrednost ovih proizvoda narodnog duha ne zaostaje mnogo iza večno vrednih plodova narodnog stvaralaštva kao što su lirske i epske narodne pesme, pripovetke, bajke, poslovice, izreke, pa i (suštinski gledano) ni za umetničkom izražajnošću celokupne narodne umetnosti, narodnih nošnji, arhitekture, kulinarstva, pa čak ni iza izražajnosti fresaka naših drevnih manastira,“ kaže u predgovoru Dragan Milenković.

„Političari iz inostranstva, ali i neki domaći, pokušavaju da nas ubede da nas je NATO bombardovao opravdano i „za naše dobro“, a najveće njihovo dostignuće treba da bude zaborav, zaborav onoga što se dogodilo i što smo preživeli. Ova knjiga je još jedan način da se ne zaboravi glavni razlog bombardovanja – pokušaj da se od Srbije otmu Kosovo i Metohija. To ne smemo da dozvolimo,“ kaže autor.