You are here

RUSKI KUTAK U KNJIŽARI „GECA KON“

Povodom posete predsednika Rusije Vladimira Putina, Izdavačko preduzeće „Prosveta“ u svojoj knjižari „Geca Kon“, u Knez Mihailovoj 12 u Beogradu, koja je i spomenik kulture, otvara specijalizovani ruski kutak, u kojem će ljubitelji knjige na jednom mestu moći da pronađu knjige ruskih autora – nove, ali i antikvarne, u izdanju “Prosvete”, ali i drugih izdavača. Podsećamo da je prva knjiga koju je IP „Prosveta“ izdala nakon osnivanja u decembru 1944. godine bila knjiga „Narod je besmrtan“ ruskog pisca Vasilija Grosmana. To je roman koji se dešava tokom Drugog svetskog rata( koji je još trajao), a koji je za cilj imao da digne moral sovjetskih ratnika i antifašista tokom borbe sa nacističkom Nemačkom. Možda mislite da je takvim delima vreme prošlo, ali ako uzmete ovaj roman, uverićete se u sasvim suprotno - da je njegova poruka, moć, snaga, da je sve to i dalje tu, među ovim redovima, te da je antifašistička tradicija moćnija i žilavija od svega što ste mogli da zamislite!

U godinama koje su usledile, “Prosveta” je izdavala knjige svih najpoznatijih ruskih, odnosno sovjetskih književnika i mislilaca. Biblioteka „Savremena sovjetska književnost“, npr. nastala je odmah posle II svetskog rata kao produkt velikog uticaja Sovjetskog Saveza u gotovo svim svim sferama života i kulture, sve do pojave rezolucije Informbiroa, tj. ideološkog prekida saradnje sa Staljinom, a to se vidi i po naslovima i autorima koji su objavljivani: Valentin Katajev – „Sin puka“ i „Beli se usamljeno jedro“, Boris Palovej „Povest o pravom čoveku“, Ana Karovjeva „Vatra“...

Kada govorimo o drugom periodu izdavačke delatnosti „Prosvete“ i delimičnim raskidom sa ruskom, tj. sovjetskom literaturom, ipak se može reći da se njen uticaj i dalje oseća. Mnogi sovjetski značajni pisci prevode se na srpski jezik: Aleksandar Blok, Sergej Jesenjin, Boris Pasternak, Ana Ahmatova i drugi počinju aktivno da zanimaju našu novu, ohrabrenu liriku i na nju vrše veliki uticaj. A od svih posebno eksplozivno deluje Vladimir Majakovski, razbijajući kod mnogih mladih pesnika poslednje strepnje pred novim sadržajima i formama.

Od proznih pisaca, Maksim Gorki se prevodi i čita kao nikad ranije, utičući svojim ogromnimm autoritetom prethodnika i na našu literaturu i na publiku da se više vezuju i interesuju za sovjetska književna dela. Uz njega se prevode i Aleksej Tolstoj, Leonov, Babev, Aleksandar Fadejev, Lidija Sejfulina, Galatkov, Ilja Erenburg, Mihail Šolohov i mnogi drugi.

Pored pomenutih, „Prosveta“ je objavila i sabrana dela Lava Nikolajeviča Tolstoja i Fjodora Dostojevskog, čije knjige su objavljene i u ediciji „Veliki romani“. Poslednjih godina, „Prosveta“ je nastavila sa objavljivanjem dela ruske književnosti. Jedan od naslova je i knjiga “Nova ruska reč – Putin”, koju je priredio nedavno preminuli publicista Života Ivanović, a od istog autora je i zbirka “Srbi između Rusije i Evrope”, koja se sastoji od delova eseja Fjodora Dostojevskog. Tu su i knjiga “Najlepše ruske priče”, u kojoj je predstavljen izbor pripovedaka najpozantijih predstavnika ruskog realizma Gogolja, Turgenjeva, Čehova i Ljeskova, kao i „Proza“ Mihaila Ljermontova, ali i mnoge druge knjige u izdanju “Prosvete”.