Pesme iz knjige „Pucnji u vrtovima Svetog Simeona“ nastajale su u periodu od četrdesetak godina. U prvom ciklusu, započetom sedamdesetih godina prošlog veka, život deluje kao idila, u kojoj svugde vlada obilje, ljudi su srećni i čini im se da žive u raju na Zemlji. U narednim ciklusima ruše se kuće, zgrade, mostovi, vrtovi Svetog Simeona, Svetog Save, nastaje umiranje, sve miriše na smrt. „A tako je malo trebalo da srećni šetamo po tim baštama, kao Tagora kroz svoje božanstvene vrtove, kao Sava u Hilandaru, u svemirskoj svetlosti bogom podarenog svetog dana“, napisao je autor, čije su pretodne pesme izazivale pometnju, a čije je prozno stvaranje bilo upoređivano sa popularnim trilerima.
