Knjiga ORGANI BEZ TELA: O Delezu i posledicama prepuna je provokativnih filozofskih analiza, i brojnih teorijskih digresija koje je teško pratiti a još teže sklopiti u jedinstvenu celinu. Knjiga je nominalno posvećena Delezu, to jest, čitanju Deleza iz Hegela i Lakana. Faktički, knjiga se bavi revaloriziranjem različitih diskurzivnih formacija koje imaju funkciju negativnog teorijskog ekrana, od Marksa i Hičkoka, do Vitgenštajna i Staljina; od biotehnologije i maoizma do psihoanalize i futurizma. Filozofija je za Žižeka, prerušeno političko, dakle, simboličko nasilje, između antagonističkih filozofskih teorija, škola, i pravaca, koje se ne mogu uzajamno izmiriti i obostrano neutralisati. U tom pogledu, ova Žižekova knjige nije polemika, već susret, s Delezom. Filozofska ‘priča’, prema Žižekovom Delezu, nije ’priča’ o traganju za istinom, nego ispovest o produktivnom nerazumevanju, perverzivna pojmovna produkcija monstruoznog teorijskog nasleđa.
