"Grci" su od prvog objavljivanja (1952.) više nego zasluženo postali klasično delo. Autor nije fokusiran toliko na pitanje kako su se i zašto baš (stari) Grci našli u temelju evropske kulture, koliko da istakne značaj samog tog pitanja.
" U Rusiji pre revolucije ili kasnije kao emigrantkinja u Parizu, uvek sam se nalazila u blizini slobodnih zidara. Stoga sam, prirodno, osećala ljubopitljivost za to tajno društvo, a posebno za neke njegove tajne članove koji su bivali umešani u najznačajnije istorijske događaje." – N.B.
Nova naučna sinteza o ulozi i mestu Srbije i srpskog naroda u Prvom svetskom ratu. Napisali su je odabrani profesori istorije sa Filozofskog fakulteta u Beogradu – doc. dr Mira Radojević i akademik Ljubodrag Dimić. Recenzenti dela su takođe profesori univerziteta – akademik Mihailo Vojvodić i doc. dr Miloš Ković.
Jozef Holeček je istaknuti češki pisac poslednjih decenija XIX i prvih decenija XX veka, koji se među piscima svoga vremena pre svega istakao svojim književnim i publicističkim radovima iz života slovenskih naroda. Holeček je skoro najveći deo svoje ogromne delatnosti posvetio baš Južnim Slovenima, među kojima je najveću pažnju poklonio Crnoj Gori.
Kompletna priča o Beogradu pre 300 godina i Nikoli Doksatu de Morezu, komandantu Lorenskih oklopnika i vojnom inženjeru, graditelju Beograda s početka 18. veka. General i inženjer baron Nikola Doksat de Moreze je čovek koji je osmislio i sproveo rekonstrukciju beogradskih utvrđenja u skladu sa savremenim principima ratne tehnike, zasnovanim na fortifikacijskim propisima barokne epohe – Vobanovim sistemom.
