Paskalove “Misli” su tako raznovrsne i nadahnute da su kroz vekove privlačile i mnoge njemu suprotne, i među sobom protivrečne, duhove.Rusoa, na primer, kome Volter zamera što "paskalizuje" a koga Berkson stavlja uz Paskala zatošto se i on obraća osećanju - mada on to čini na drugi način i u drugom smeru - propovedajući urođenu dobrotu ljudske prirode - dok Paskal ističe njen pad, greh i ispaštanje. Navođen je i veliki niz analogija u stavovima između Misli i Geteovih dela, naročito Fausta.
Duboko u središtu svog umornog i iscrpljenog bitisanja on je ipak ostao čovek, i suviše čovek, baš stoga što ga nikad ni njegova vlastita rešenja nisu mogla do kraja zadovoljiti. Upravo zato njegove misli i danas zaslužuju da budu iznova promišljane, njegova traganja podstiču na nova istraživanja, a prividna dostignuća i smirenja samo obavezuju na nove sumnje i nove nemire.
