Čitajući tekst gospodina Dragana Milenkovića Srbi marširali i pred Japancima, objavljenog na Dan pobede, 09.05.2015. u "Politici", u rubrici 100 GODINA OD VELIKOG RATA, veoma sam se prijatno iznenadila što postoji inicijativa da se ponovo štampa jedna od knjiga moga dede, Aleksandra D. Đurića, ratni dnevnik "Ka pobedi". Knjiga je došla do ruku gospodina Milenkovića, koji je nadahnuto napisao kratak, ali sveobuhvatni pregled knjige.
Još pre dve godine sam imala ideju da se uradi novo izdanje knjiga moga dede i pokušala da kontaktiram ranijeg izdavača jedne od knjiga, koja opisuje događaje 1914. u Srbiji, ali nisam dobila odgovor. Bila je prošle godine organizovana izložba Srpska književnost i Veliki rat u Biblioteci grada Beograda, povodom koje smo kao porodica pisali biblioteci, čudeći se zašto ime Aleksandra Đurića nije pomenuto među stvaraocima koji su se bavili ratnom tematikom. Ponudili smo da damo više podataka čak i po jedan primerak knjiga, ali nismo dobili odgovor.
Inače, na internetu na sajtu Biblioteke, u katalogu postoje njegove knjige. http://bisis.bgb.rs/author.jsp Pokušali smo da dobijemo knjige na čitanje, ali ih nije bilo ni u čitaonici ni u depou.
Moja majka i ćerka pisca, Ljiljana Đorić, bila je veoma razočarana kada se pomenu zaslužni građani Požarevca, a da se niko ne seti da pomene ime Aleksandra Đurića.
Aleksandar D. Đurić (1891-1975), rođen u Požarevcu, preminuo u Beogradu, advokat, pisac i prevodilac, član Udruženja književnika Srbije. Još kao student, dobrovoljno 1912. godine stupa u Srpsku vojsku i učestvuje u ratovima 1912-1918. Na Mačkovom kamenu 1914. teško je ranjen kroz grudi i ruku, ali je prezdravio i sa vojskom prešao Albaniju. Sa Krfa se dobrovoljno javlja da ide u Rusiju radi prihvatanja dobrovoljaca koji su iz Austro-ugarske vojske prelazili na srpsku stranu. Posle Oktobarske revolucije 1917, kao komandir čete u prvoj jugoslovenskoj diviziji, putuje vozom do Mandžurije, brodom oko Indije, preko Sueca i Mediterana do Soluna i učestvuje u proboju Solunskog fronta.
Njegovi zapisi iz ovih teških i tragičnih vremena nalaze se u četiri ratna dnevnika:
STRAŠNA GODINA, izdala Srpska književna zadruga 1935. i nagradila Srpska kraljevska akademija nauka (ratni dnevnik 1914.god.)
BEZ OTADžBINE, izdao A. Popović, Beograd, 1936. (ratni dnevnik 1915.god. – prelazak preko Albanije)
KA POBEDI, izdao Geca Kon 1938. i nagradila Srpska kraljevska akademija nauka (ratni dnevnik 1916.-1918.god. – proboj solunskog fronta)
DEVETSTO DVANAESTA, izdao Geca Kon, Beograd 1940.
Želim da se ovim putem, U ime svoje porodice i u svoje lično ime, zahvaljujem gospodinu Draganu Milenkoviću na sveobuhvatnom prikazu knjige.
Od sveg srca želim da sačuvam lepu uspomenu na dedu, koji je bio izuzetna ličnost i nadam se da će mi IP Prosveta, prema svojim mogućnostima, izaći u susret da zajedno spasemo sve knjige od zaborava.
Zorana Ristić, dipl.inž.arh. (na radu u Rusiji )
unuka pisca Aleksandra D. Đurića
Objavljeno u «Politikinoj» rubrici "Među nama" 20. maja 2015.