Izdavačka kuća "Prosveta", objavila je knjigu "Srbi između Rusije i Evrope" sa pratećim komentarima priređivača, Živote Ivanovića, u kojoj su u najvećoj meri sabrane misli i ideje velikog ruskog pisca Fjodora Mihailoviča Dostojevskog, kako bi južnoslovenski narodi, a naročito Srbi, kao vodeća nacija na ovom delu Balkana, trebalo da se odnose prema Zapadu, a kako prema Rusiji. Zanimljivo je da su, toliko godina kasnije, zapažanja velikog pisca i dalje aktuelna, a Srbija podeljena između Istoka i Zapada... Donosimo odlomke:
Između Rusa i Engleza
(…) Već dvesta godina živi Evropa sa Rusijom, koja ju je na silu nagnala da je primi u evropski krug naroda, u civilizaciju, ali ju je uvek gledala popreko, predosećajući nešto loše kao fatalnu zagonetku koja se pojavila ko zna otkuda i koju neizostavno treba odgonetnuti... Ko su ti Rusi? Azijati, Tatari? Bilo bi dobro da je tako, ali nije, u tome i jeste stvar što nije tako...I šta predstavlja ujedinjenje Slovena? Čemu ono služi, kakav mu je cilj? I oni nalaze svoj odgovor, sude po sebi, kao i ranije, kao uvek: "Osvajanje, pokoravanje", vele, "podmuklost", "buduće uništenje civilizacije", "ujedinjena mongolska horda, varvari...".
Ali, kad god se postavi istočno pitanje, Evropa se prividne celine od- mah i potpuno počinje da razbija na lične, pojedinačne, nacionalne egoiz- me. Sve proističe iz pogrešne ideje da neko nešto hoće da otme i prigrabi, kako su to uvek Evropljani činili u svojoj istoriji.
Tako, kad god se postavi ovo fatalno istočno pitanje, počinju da bole i da se gnoje odavno zaboravljeni politički sporovi i boljke Evrope. Otud je i prirodno da svi žele da ga potisnu i zataškaju makar i privremeno, posebno da od njega odvrate Rusiju, da je nekako zagovore, opčine, zaplaše
Engleska je ta koja treba da pomogne Slovene, ali tako da od njih na vjeki vjekova učini neprijatelje i mrzitelje Rusije... Oslobođeni i zahvalni Sloveni će, prirodno, prići Engleskoj kao svojoj spasiteljici i osloboditeljki, a ona će im odmah otvoriti oči u pogledu na Rusiju: "...Eto ko je vaš najljući neprijatelj, ona pod maskom brige za vas, samo sanja kako da vas proguta i liši vas vaše sigurne i slavne budućnosti"....
O nesumnjivom postojanju intrige svedoče svi dopisnici i svi listovi u Evropi: ona je nastala je i trajala u Beogradu sve vreme od samog dolaska Černjajeva i ruskih dobrovoljaca u Srbiju. Ovu intrigu usrdno su podupirali Englezi iz političkih razloga, podržavali su je i neki Rusi - mada se ne zna zbog čega.
Nema nikakve sumnje da kod nekih najistaknutijih slovenskih vođa i predstavnika zaista postoji pritajeno nepoverenje prema ciljevima Rusije, pa otud i neprijateljstvo prema Rusiji i Rusima... Ja ne govorim o narodu, o masi.
Za slovenske narode, za Srbe i Crnogorce, Rusija je oduvek bila sunce, nada, prijatelj, njihova majka - pokroviteljka, osloboditeljka! Ali, slovenska inteligencija je druga stvar. Ne govorim o čitavoj inteligenciji, ne usuđujem se i ne dopuštam sebi da govorim o svima, ali iako ni iz daleka nisu svi, ipak će se čak i među samim ministarskim glavama njihovim naći takvi kojima se stalno priviđa da je Rusija neiskrena, samo sanja kako da ih "osvoji i proguta". Ne treba sami od sebe da skrivamo da nas Ruse mnogi obrazovani Sloveni uopšte ne vole. Oni na primer smatraju da su da smo mi u poređenju sa njima neobrazovani, maltene, varvari....
Moguće je da je Černjajev u samom početku nečim povredio samoljublje srpskih činovnika, ali je ipak glavni razlog njihovog sumnjičavog i neobuzdanog besa van svake sumnje bio predubeđenje mnogih Srba da ako Rusi i oslobode Slovene, to će biti samo ruskih interesa radi, kao da će ih Rusija osvojiti i lišiti "njihove slavne i sigurne političke budućnosti".
Srbi su, kao što je poznato, još pre dolaska generala Černjajeva i ruskih dobrovoljaca, odlučili da objave rat Turskoj sanjajući o tome da će, pošto stanu na čelo slovenskog pokreta i pobede Sultana, postati slovenska ujedinjena srpska kraljevina od nekoliko miliona "sa tako slavnom budućnošću".
Velika i u zemlji moćna partija u Srbiji samo o tome mašta. Jednom rečju, bili su to sanjari nalik na sedmogodišnju decu koja stavljaju male epolete i pritom zamišljaju da su generali. Černjajev i dobrovoljci su prirodno morali uplašiti takvu partiju "osvajanjem do koga će posle njih doći".
Van sumnje je da će u Srbiji sada posle vojnih neuspeha početi, i već su počele, velike prepirke. Svi će ovi sanjari u sebi, a možda i glasno, početi da grde Ruse i da tvrde da je upravo zbog Rusa došlo do neuspeha...Ali, neće to dugo potrajati i doći će do spasonosne reakcije jer su svi ovi, trenutno podozrivi Srbi, ipak vatreni patrioti. Oni će se setiti Rusa koji su dali živote za njihovu zemlju. Rusi će otići, ali će velika ideja ostati. Veliki ruski duh će ostaviti tragove u njihovim dušama - i iz ruske krvi za njih prolivene iznići će i njihova srčanost. Jednom će se uveriti da je ruska pomoć bila nesebična i da nijedan Rus koji je za njih pao nije ni pomislio da ih osvoji i pokori!
Sve ovo ne treba da nas Slovene razjedini, jer postoje dve Srbije: Srbija viših slojeva, plahovita i neiskusna, Srbija koja još nije zaživela i delovala, ali zato strasno sanja o budućnosti i već ima partije koje pletu intrige takvih razmera (što je opet posledica njihovog plahovitog neiskustva) da se ništa slično ne može sresti ni kod jedne nacije koja dugo postoji, kod onih mnogo većih i samostalnijih nego što je Srbija. Međutim, pored ove Srbije viših slojeva, koja tako hita da živi političkim životom, postoji narodna Srbija koja Ruse smatra svojim spasiocima i braćom, koja voli Ruse i veruje im. (…)
