Vlastimir S. Petković ovu knjigu je napisao i izdao daleke 1931. godine na osnovu svog dnevnika koji je vodio dok je najpre kao đak-narednik, a zatim kao rezervni potporučnik, učestvovao u povlačenju srpske vojske od Rama do Krfa.
„Ispisujući ove redove, odužujem se senima drugova devetaka koji su, ispunjujući predano dužnost prema zemlji, pali 1915. godine na krvavom putu od Rama do Krfa... Borbe u kojima je, u jesen 1915. godine, učestvovao deveti pešadijski puk prvog poziva, u sastavu Dunavske divizije prvog poziva, kao i sve što je u vezi sa odbranom Stiga i Mlave i povlačenjem od Rama na Dunavu do Krfa, zaslužuje da ne bude zaboravljeno. Bili smo ostavljeni sami sebi, a neprijatelj je bio silniji nego ikada. Nadmoćnost Makenzenovih Nemaca, i brojna i tehnička, bila je tolika da je njihova pobeda bila sigurna, naš poraz neminovan. To se jasno osećalo još dok su bili na levoj obali Dunava. Pa ipak se nije zadrhtalo, ipak se borilo za svaku stopu, do poslednjeg čoveka...“, zapisao je Petković.
