Novosti

“Obrnuti Vavilon”, knjiga Aleksandra Lukića, novo je izdanje IP “Prosveta”, predstavljeno i na nedavno završenom Sajmu knjiga u Beogradu. Kroz ovu knjigu autor je istraživao Šelingovu misao o mitologiji u okviru njegovog filozofskog učenja sa posebnim akcentom na njegovu ontološku osnovu. Glavna interpretativna (hipo)teza glasila je da je Šeling protumačio mit kao lik uma, odnosno kao nužnu fazu u istorijskom procesu ljudskog osvešćenja. Reč je o teogonijskom procesu koji ima pojmljiv i uman smisao, zbog čega je dostojan da bude predmet jedne filozofije mitologije. Prema Šelingovom shvatanju, ljudska svest ne može da se odupre ovom procesu čija serealnost ogleda u sukcesiji predstava u svesti naroda kojima vladaju božanske potencije.

Izdavačko preduzeće „Prosveta“ na 63. Sajmu knjiga u Beogradu predstaviće čitaocima preko 40 novih naslova, od kojih je sigurno najznačajnija knjiga „Brate moj hane“, istoričarke Olge Zirojević, koja na osnovu turskih izvora predstavlja situaciju na Kosovu i Metohiji u vreme dolaska Turaka.„Zemlja lonaca na snove“, omaž kineske bestseler književnice Srbiji i „Nauka je kul“ mlade fizičarke Dunje Popović još su neki jaki aduti „Prosvete“ na ovogodišnjem sajmu.

Da li je i kako knez Lazar Hrebeljanović pozvao turskog sulatana Murata u boj na Kosovu, kako je Miloš Obilić ubio turskog sultana, kako je izgledala turska uprava i kako su živeli naši ljudi u tom delu okupirane Srbije, saznaćete iz knjige „Brate moj hane“, najnovijeg izdanje „Prosvete“, koja će biti predstavljena na ovogodišnjem Sajmu knjiga.

IP "Prosveta čitaocima sa zadovoljstvom predstavlja novi roman Zorana Rosića, “Voda i žar”, desetu knjigu, a sedmi roman ovog autora koji poslednje dve decenije živi u SAD. Duh umetnosti se rađa iz čuda čovekove istrajnosti da stvara, a sazdan je iz najraznorodnijih elemenata. U romanu “Voda i žar” duh umetnosti se rađa iz vidokruga izgnanstva u svetu koji neprestano hoćemo da učinimo svojim. Nepoznata mesta i udaljene tačke u vremenu pretvaramo u svoj zavičaj. To je cela drama, uobličena pripovedačkom veštinom autora, jednom specifičnom optikom “putničke” individualnosti, drama satkana od putovanja kroz vlastitu istoriju, kroz prostor fantazije i sećanja, nostalgije i nade, jednako kao kroz istoriju i prostor stvarnih mesta na stvarnom putovanju.

Roman „Raskršća“ Novice R. Grujića, novo izdanje „Prosvete“, prikazuje dosta sveobuhvatno viđenje promena koje nastaju posle Drugog svetskog rata, a koje su dovele do raspada srpske patrijarhalne porodice, pored drugih propratnih pojava iz tog vremena. Novica Grujić nas kroz roman „Raskršća“ vodi vrlo uspešno rekom koja teče bez povratka. Neumitni tok nosi u zaborav raspadanje i rasturanje tradicionalne srpske porodice. To nasleđe lako i brzo odnosi sa sobom kao mulj od koga nove generacije žele što pre da se operu i olakšaju, kako bi brže stigle u druge vode sa mnogo nevidljivih virova i ponora. Porodični običaji, koje je i pisac nekada poznavao i sa kojima je i sam odrastao, skoro da potpuno nestaju.